Zajednica

Директор, Канцеларија за информационе технологије и електронску управу

Влада Републике Србије

Помоћник директора, Канцеларија за информационе технологије и електронску управу

Влада Републике Србије

Кооринатор за отворене податке и стандардизацију, Канцеларија за информационе технологије и електронску управу

Андреја је неко ко податке хода и дише. Иницијативи отварања података прикључила се готово на самом почетку. Кроз пројекте на којима је радила највише је била у контакту са локалним самоуправама, па је и фокус њеног рада био на отварању тих података. Учествовала је у изради студије о спремности локалних самоуправа да отварају податке. Коаутор је две публикације о отвореним подацима, заслужна је за стандардизацију локалних буџета и припрему транспортних података у GTFS стандарду у пет градова Србије. Једна од њених јачих страна  је рад на визуелизацији података коришћењем алата за BI. Њен мото је :“Отворени подаци захтевају отворене људе“.

Администратор Портала отворених података, Канцеларија за информационе технологије и електронску управу

Учествује у развоју и одржавању Портала отворених података од 2017. године.
Био је укључен у све фазе усавршавања и редизајнирања портала уз активан рад на његовој промоцији током 2018. и 2019. године.
Миграције портала са једне инфраструктуре на другу, нису прошле без његовог ангажовања и координације између Канцеларије за ИТ и електронску управу и Телекома Србија.
Иза њега су бројна предавања на тему отворених података, као и гостовања на јавним трибинама и скуповима на тему отворених података.
Рад на Порталу отворених података је и данас једна од његових централних активности у Канцеларији.

Сања Аризановић је пројектна координаторка у UNDP, где координира иницијативу отворених података. Завршила је Факултет политичких наука у Београду. Од 2013. године је активна у области реформе јавне управе, кроз рад у цивилном сектору, а од 2017. године ради на укључивању Србије у глобалну мрежу држава које отварају податке. Држала је бројне тренинге на тему транспарентности јавне управе и отварања података, за различите циљне групе. Ауторка је неколико предлога практичних политика, и учествује у раду Радне групе Партнерства за отворену управу.

Слободан Марковић ради као дигитални саветник у Програму Уједињених нација за развој (UNDP) у Србији. Већ 20 година активно учествује у заступању и формулисању ИКТ политика у Србији. Пре ангажмана у UNDP, радио је у Регистру националног интернет домена Србије (РНИДС) као саветник за ИКТ политику и односе са интернет заједницом. Између 2014. и 2017. био је члан Multistakeholder Advisory Group (MAG), која саветује Генералног секретара UN о одржавању светског Форума о управљању интернетом (IGF). У периоду од 2008. до 2012. био је специјални саветник министарке у Министарству телекомуникација и информационог друштва, где је учествовао у доношењу низа прописа из области телекомуникација, е-управе и е-пословања. Године 2010. уручена му је награда „е-Трговина АWАRD“ за деценијски допринос развоју е-пословања у Србији.

Бранко Ковач је Data Scientist са вишегодишњим искуством у примени Data Science-а у различитим индустријама, тренутно запослен у компанији Magna International. Бранко је један од покретача српске Data Science заједнице окупљене око удружења Data Science Србија. Од 2017. године је члан Радне групе за отворене податке. Током 2018. године његова консултантска компанија Logikka је са пројектом визуализације података од значаја за скрининг рака дојке био један од победника Изазова отворених података у организацији UNDP, а радионице из области употребе отворених података у бизнису је држао у више наврата у Србији и региону.

Татјана је Data Scientist са докторатом из Статистике на Универзитету у Манчестеру. Велики период свог живота је провела у академском сектору у Уједињеном Краљевству, као виши предавач, и ауторка је бројних чланака на тему аналитике података. Татјана је основала R-Ladies у Манчестеру, Београду и Новом Саду, чланица је R Forwards тима, и амбасадорка је иницијативе “Жене у Data Science-у” (Woman in Data Science – WIDS), која има за циљ да оснажи жене за улазак у Data Science. Тренутно води SisterAnalyst.org, организацију која има за циљ да оснажи и едукује жене из различитих сфера за Data Science, кроз развој писмености за податке (data literacy). Уз њен ангажман у подржавању жена у STEM областима, посвећена је креирању инклузивне културе кроз учешће у активностима заједнице и подршку свим групама које су недовољне присутне у јавном дискурсу. Татјанин вебсајт је: https://tatjanakeco.rbind.io

Тијана Благојев је завршила мастер програм “Политика, big data и квантитативне методе” на Универзитету Ворик. Активна је у области медијских политика и у иницијативи за отворене податке помажући медијским организацијама и експертима око прикупљања, чишћења података, анализе и визуализација у R програмском језику. Она је једна од коорганизаторки R-ladies Belgrade и промовише дата писменост кроз радионице за програмирање у R-у нарочито међу новинарима и студентима друштвених наука. Више информација у вези са конкретним пројектима можете наћи и на њеној github страници.

Игор се више од две деценије професионално бави развојем и архитектуром софтверских система. Имао је прилике да ради у различитим пословним окружењима и индустријама, користећи разнолика технолошка решења. Заговорник је отвореног кода (open-source) и отворених података (open-data). Радио је на припреми, отварању и коришћењу података кроз разноврсне API-је. Бави се и едукацијом, предавањима и радионицама. У слободно време размишља о дометима технологија, о чему пише на блогу.

Рођен 1981. у Београду. Дипломирани просторни планер Географског факултета у Београду. На факултету је чуо за ГИС и брзо схватио да то за њега може бити оптимална струка која спаја формално образовање и добро познавање информационих технологија стечено кроз хоби којим се бави од детињства. Географским информационим системима се бави двадесет година, највише као учесник на бројним пројектима углавном за јединице локалне саоуправе, као извођач на страни приватне фирме, и као консултант и ревизор на страни UNOPS-а.  Поред тога учествовао је на многим пројектима као ГИС стучњак за клијенте као што су МИСП, ИУЦН, Ептиса, бројне организације цивилног сектора, и остали.

Срђан Вербић је ко-оснивач и директор Опсерваторије друштвених иновација. Професионално се бави консултантским услугама и анализом података, посебно у домену образовања, науке и иновација. Предаје примењену науку о подацима на факултету ФЕФА у Београду. Иницијатор је масовног отварања података у Министарству просвете, науке и технолошког развоја 2015. године. Учествовао је у више пројеката обраде, отварања и визуелизације јавно доступних података у сарадњи са многим домаћим и међународним организацијама, посебно UNDP и UNICEF. Срђан Вербић је дипломирао физику и докторирао вештачку интелигенцију на Универзитету у Београду.

Јелена Адамовић је адвокат. Током каријере је била је ангажована у неколико београдских адвокатских канцеларија које се баве различитим областима привредног права, а тренутно се адвокатуром бави самостално. Такође је ангажована од стране Share Фондације као правни консултант и истраживач на пројектима везаним за дигитална права. Временом се њена пракса фокусирала на законе о заштити података о личности, као и друга питања која се тичу регулативе и економије података. Била је члан Радне групе за отворене податке коју је основала Канцеларија за ИТ и е-управу, са задатком израде предлога за имплементацију ЕУ прописа о отвореним подацима у Србији.

Исидора Гатарић је дугогодишњи истраживач и аналитичар података, поготово оних који се користе у бизнис сврхе. Своја прва професионална искуства је стицала као истраживач у Лабораторији за експерименталну психологију на Универзитету у Новом Саду и као предавач у Истраживачкој станици Петница. Након тога, своју каријеру у Data Science индустрији започела је 2017. године, прво у Банци Интеса Београд, након тога у компанији Инфостуд група, да би данас радила као аналитичар података на пројектима од стратешке важности у компанији JAGGAER. Осим тога, тренутно похађа и докторске академске студије на Универзитету у Београду, а држи и тренинге/радионице у области анализе података.

Милан Тешић је експерт у области безбедности саобраћаја са више од десет година искуства. Запослен је као помоћник директора за међународну сарадњу у Агенцији за безбедност саобраћаја Републике Србије. Члан је Радне групе Европског облака за отворену науку- у оквиру пројекта Хоризонт 2020, као и професионалних тела на нивоу Европске уније, и то: Европски савет за безбедност саобраћаја (Белгија) и Европска платформа за саобраћајне науке (Немачка). Научни модел који је проистекао из његове докторске дисертације коју је одбранио на Саобраћајном факултету у Београду, заузео је друго место на европском такмичењу пројектних идеја младих истраживача, одржаног у Финској. Модел се заснива на отвореним подацима помоћу којих се оцењује понашање возача у саобраћају. Добар је познавалац стања отворених података у безбедности саобраћаја у земљама ЕУ и Западног Балкана.

Катарина Космина се, након 7 година школовања у иностранству (Нортвестерн универзитет, Сијанс По Париз и Централноевропски универзитет), у Србију вратила 2015. године да би радила истраживање везано за принципе понуде и тражње отворених података. Од тада се интензивно бавила отвореним подацима и заједницом која је окупљена око ове теме, као програмска координаторка у Стартиту, пројектна координаторка у UNDP и једна од организаторки R-Ladies Belgrade. Једна је од ауторки Водича кроз отворене податке и креирала је многобројне едукативне програме на теме анализе и визуализације података.